Autentičnost – lična disciplina (deo V) – intervju Milana Delić

Pre tri godine napisala sam serijal tekstova Autentičnost pod utiskom jednog neočekivanog iskustva – doživljaj da mogu da živim kontakt sa sobom, u miru i na miru, da je uopšte moguće da se tako lepo osećam. Te ideje su kasnije postale armatura priče knjige „Zov Jadrana.“ Danas, nakon što je knjiga izdata i prvi tiraž gotovo rasprodat, pitanje življenja autentičnosti ponovo mi se vratilo – kroz pitanje discipline.

Možda je ispred vas (još jedna uobičajena) sedmica puna obaveza, stalnih zahteva od drugih ljudi, dece, posla, ljubimaca, kuće, automobila… To sve dovodi mnoge ljude u poziciju da ne planiraju – jer nemaju kada, jer ne mogu da predvide svoj raspored, jer… Neke lične ideje i ciljevi (bilo šta što za šta je potrebno neko vreme i kontinuirani trud) čekaju „kada bude bilo više vremena,“ a ideja da je za njih potrebna disciplina dodaje još jedan nivo obaveze i umora na to što već postoji u rasporedu. „Neću da budem kao robot!“ ili „Ceo dan nešto moram, kad uhvatim trenutak slobodnog vremena hoću da se opustim.“ Ipak, za promenu jeste neophodno da idemo protiv sebe – ali na koji način?

Disciplina i buldožerisanje

Sama reč disciplina asocira na nešto četvrtasto, a osećaj je da udahnem, zadržim dah i ne dišem. Jer sam reč povezala sa nečim što suštinski nije disciplina, nego buldožerisanje (kako definiše Teal Swan) – kao što buldožer prelazi preko prepreka i nosi sve pred sobom, tako idete iz obaveze u obavezu bez obzira kako se osećate i šta se u vama i oko vas dešava – preko umora, preko manjka sna, manjka hrane, potrebe za druženjem ili potrebe za samoćom. Bez svesnog promišljanja i odluke – zašto je to za mene važno i da li je to sada najvažnije – meni. Da li je to moj cilj? Baš ono što želim? Uglavnom nije. I tu autentičnosti nema.

Možda se sada pitate „a zar nije to definicija discipline? Istrajati i ispoštovati bez obzira na sve?“ I naravno ako to ne uspevate zalepite sebi etiketu „lenjost“ ili „neistrajnost“ ili „nedisciplina.“

Meni je trebalo da shvatim razliku i šta radim sa svojim životom kroz gotovo surovo sprovođenje raznih režima i odluka. Na svojoj koži da osetim posledice buldožerisnja. Znate šta je najgore od svega? To DAJE rezultate. Da, da. Postignete baš to što ste hteli. ALI, cena koja se plaća za to je da nema zadovoljstva – nema ispunjenja rezultatom. Nema sreće. Nema ushićenja. Umor i praznina. U najboljem slučaju. U nekom drugom je možda bolest, možda sagorevanje, demotivacija za bilo šta.

Prošle godine, imala sam priliku da intervjuišem Milanu Delić – zbog sposobnosti da svoje ideje i ciljeve realizuje. Ono što nisam očekivala, a kroz razgovor sam otkrila jeste da disciplina može biti i jeste put ka autentičnosti. „Ovde se stiče disciplina“ je natpis na ulazu u njen fitnes studio i rečenica koja je opisuje 🙂  Milana Delić je od sjajne fitnes instruktorke (što je radila kao zaposlena majka dvoje dece) postala preduzetnica i fitnes influenser – ima svoju platformu za treninge i planove ishrane, a takođe i fitnes studio. Veoma je cenim zbog realnog razgovora o ishrani i treningu koji vodi sa svojom publikom i uvek naučnih činjenica kojima potkrepljuje informacije koje iznosi. Veliki je profesionalac i ono što je posebno dobro – koristi holistički pristup u radu kako bi podržala svoje klijente.

Šta je podelila kada su u pitanju njeni ciljevi: „Kada je meni nešto važno, onda to mora. I ja od toga ne odstupam. Čak i kada nemam volje kažem sebi – hajde Milana moraš ili ma šta kukaš tu.“ – to je ono što sama sebi govori, kada nema motivaciju i treba da se pokrene – bilo za ispite (upisala je fakultet ponovo u 33 godine), bilo za treninge – „Ne postoji ni jedan fizički trenutak, a ni pad motivacije koji mene može da odvuče od onoga što sam zacrtala.“

I sada. Moj doživljaj njene strogoće (i prema sebi i prema drugima) počeo je da se otapa kako je razgovor tekao. Ključne su bile dve svari: na koji način donosi odluke i kreće u akciju i kada zna da je vreme za promenu.

Odluke iz osećaja i akcija odmah

Ono što mnogi koje poznajem rade, a veoma često i ja sama – ideje, želje i ciljeve koje imamo ostavimo za nekada kasnije – kada se završi još ovaj period na poslu, još ova situacija, još ova obaveza. Odlažemo delovanje. Odugovlačimo sa prvim, ali i sa svim ostalim koracima. Kalkulišemo sa sobom. Vagamo. Previše razmišljamo. Ona odluke donosi po osećaju, a nakon što donese odluku brzo je sprovodi u delo. Akcije preduzima odmah, bez odlaganja. Na taj način je i pokrenula platformu pre više od pet godina:

„Ja odmah to krećem. Javi mi se želja – e mogla bih prostor (za fitnes studio), ja sam u stanju bukvalno odmah da uzmem telefon i da tražim. Nema tu kao da čekam da vidim i ne volim kada mi se nešto odugovlači. Ja sam vrlo brzo našla taj prostor i prethodno sam pogledala još pet. I taj mi se svideo i vozila sam se kolima, sama sam bila, odlučila sam se za prostor, dogovorila sam se sve i nešto mi govori, ovo sve što radim na instagramu da imam svoj sajt za to. I jedno i drugo (fitnes studio i sajt) je zahtevalo ulaganje, vozila sam se i nešto kao da osećam neki teret, neki kamen, kad pomislim na prostor, i kad pomislim na sajt kao da osećam oslobođenje neko. Pozvala sam koleginicu i rekla joj ja bih pre sajt i kako sam to izgovorila osetila sam se potpuno oslobođeno. I stvarno smo krenuli sa radom odmah, odustala sam od prostora u tom momentu.“ – ovo se dešavalo neposredno pred epidemuju COVID-a, sajt je bio gotov u maju 2020. i poklopilo se da platforma bude puštena dok je epidemija bila na vrhuncu (što bi se reklo u pravom trenutku). Izbor prostora, iako je to bila neka ideja, bila bi promašena investicija, što ona nije mogla da zna u trenutku kada je donosila odluku. Danas, osim on-line platforme, Milana ima i soj fitnes studio.

Takođe, kada kreće u nove poduhvate, ne razmišlja previše unapred, već veruje da će se snaći bilo gde, na koji god način:

„Ja ako sam sada zacrtala da odem peške do Niša, ja sam to odlučila, sutra krećem, nema tu kod mene jaoj šta ću sad kad dođem deset kilometara od Jagodine.“ 

Biti disciplinovan, prema sebi, znači da uspevate da se zaustavite u trenucima kada je „nešto jače od vas“ da bi usmerili energiju i fokus na ono što je vama važno. „Još jedan mejl, još da ovo spakujem, još da ovo sredim…“ – jače je od vas. I onda ili ćete preskočiti ili ćete naterati sebe da uradite još to što je važno preko umora. 

Biti disciplinovan, takođe znači i da se pokrenete kada osećate da vas mrzi, a svesno vam je zaista važno. U praksi, iako vam je svesno možda važno da posvetite nezi (kože, zuba) još 5 minuta, mrzeće vas, ali ćete zato lagano ostati još 30 minuta na telefonu odgovarajući na mejl ili prosto listajući društvene mreže.

Povezanost sa sobom

Takođe, ono što mnogi koje poznajem rade, a veoma često i ja sama – trpimo i podnosimo situaciju do tačke dok to postane neizdrživo. Zato mi je bilo veoma zanimljivo da Milana Delić reaguje odmah, čim oseti da joj je nešto počelo da joj dosađuje, bude rutina, da joj bude naporno – to prepoznaje po tome što nema novih ideja i zna da je tada vreme za sledeći korak: „To kreće baš da me guši. Tada odem sama na nekoliko dana i dosta šetam. Nije bitno koje je vreme – zimsko, letnje uopšte mi je nebitno – i onda kad iskoristim tih par dana kada sam sama sa sobom meni dođu neke nove ideje šta bih mogla da sledeće da radim, najčešće tada.“

Upravo ove dve sposobnosti – povezanost sa svojim telom i povratak sebi kroz vreme za odmor i promišljanje, prepoznala sam kod Milane kao osnovu da napravi izbor i odluku prema onome što je njoj zaista važno i što je u skladu sa njom. Kako je i sama rekla, posvećuje pažnju i energiju za ono što je njoj važno, a ostalo pušta.

Milanina disciplina da uradi ono što je zacrtala kada je zacrtala, jeste njena sposobnost u službi onoga što ona doživljava kao svoju autentičnu važnost. Dok mnogi od nas tu veštinu, čak i kada je poseduju, primenjuju da bi naterali sebe da urade ono što moraju, bez osećaja da je to za nas lično važno. A to umara, troši i gasi plamen koji u sebi nosimo. Najgore od svega je što smo navikli da tako bude, da živimo „kako moramo“ ili „kako drugi kažu,“ pa nam onda bude teško da poverujemo da može i drugačije.

Za promenu je ipak neophodno da idemo protiv sebe

Međutim, za promenu jeste neophodno da idemo protiv sebe – ali na koji način?

Suštinski, imati samodisciplinu znači imati sposobnost da napravite svestan izbor šta ćete da uradite, iako ima nečega što je „jače od vas“ i što vas tera da uradite kako bi inače uradili. To je način na koji idemo „protiv sebe“ u promeni. U stvari se samo tako čini – idemo protiv ukorenjenih i naučenih obrazaca i ponašanja i razmišljanja da bi uradili ono što nam je svesno važno i postigli ono što želimo.

Neophodno je da idemo protiv onoga što ste navikli da bi napravili nove, za vas korisne navike, i postigli ono što želite.

Sve ono što je vama važno.

Strogo pridržavanje rasporeda, uz ignorisanje svog trenutnog stanja nije disciplina.

Opsesija poslom nije disciplina.

Odlazak na trening istim intenzitetom i pored bolesti, povrede ili umora nije disciplina.

Fleksibilnost, prilagodljivost i svesne odluke jesu disciplina.

Možda ćete i dalje raditi prekovremeno, ali onda i ostaviti sebi vremena da se odmorite, trenirate i provedete više vremena sa porodicom.

Možda ćete i dalje otići na trening, ali ga prilagoditi svom trenutnom fizičkom stanju.

Šta ćete time postići?

Rezultat je pomisao „ovo je moj izbor, JA tako želim“ praćena osećajem zadovoljstva i moći – da ste vi gazda svog vremena i energije. To je rezultat svesnog izbora. Nasuprot strahu od propuštanja. Nasuprot ugnjetenosti osećajem moranja. Nasuprot zujanju u glavi.

Osećaj da svoj život vraćate sebi.

Ono što vam za početak treba jeste vera i odluka. Vera da može drugačije. Odluka da ćete pokušati. Ne morate odmah znati kako.

5 koraka do lične discipline

Dakle, nije u pitanju disciplina prema uvek i svemu, nego za svesne izbore i lične važnosti. Ako bi trebalo da napravim rezime u 5 koraka do lične discipline, to bi bilo sledeće:

1. Donošenje odluka u skladu sa osećajem u telu
2. Preduzimanje akcije – odmah
3. Uverenje “Snaćiću se u svakoj situaciji.”
4. Sprovođenje akcija ka svojim ciljevima – bez obzira na motivaciju
5. Odmor i povratak sebi čim dođe do zasićenja

Za kraj ove priče, podeliću rečenicu koja je citat iz knjige Milane Delić – „Dnevnik ishrane“:

„Nije važno koliko je teško, važno je koliko je važno.“

Kada smo povezani sa sobom i svojim važnostima, disciplina prestaje da bude odsustvo spontanosti, i postaje programiranje naših autentičnih želja i ciljeva da uspeju.

Za nedeljnu dozu inspiracije i introspektivnih pitanja, besplatne materijale i ekskluzivne informacije o novim dešavanjima – prijavite se na pisamce ponedeljkom: