Oduvek sam se divila tim ljudima kojma je dovoljna samo jedna kockica čokolade ili dva keksića ili jednu bombonu. “Kako im to polazi za rukom?” Kada pogledam unazad, isprva sam mislila da imaju savršenu samokontrolu i čeličnu volju do danas kada sam shvatila da to za neke ljude i nije poseban izazov i ide im od ruke lako i jednostavno.
I ne samo to.
Shvatila sam i da i ja to mogu.
Da i vi to možete.
Da može svako od vas ko je rešen da istraje.

Krenete pa stanete i vratite se na staro

Jel pomislite “neće mi uspeti”? A šta ako vam ne uspe šest puta i iz sedmog puta – uspe? Posle neke 2-3 godine svesnog truda. Da, vraćali ste se na staro šest puta i razočarali se jer niste savršeni. Zamislite samo da jednog dana shvatite – hej promenilo se.
Stvarno ste uspeli.
Stvarno možete da odolite celoj čokoladi ako je tu.
Zar nije to vredno?
Ako vam kažem dajte sve od sebe i posle najviše posle šest neuspeha konačno ćete uspeti.
Da li biste mi verovali?
Da li biste probali?
Vama možda pođe za rukom i iz prve 🙂

Ovde sa vama delim i uvid – kako izgleda taj put od “smažem celu čokoladu čim je otvorim” do “stoji otvorena već tri nedelje i ponekad se zasladim,” i da je veoma bitno znati na kojoj ste tački da bi mogli da se sa nje pomerite. Idemo redom:

Mislite da je samokontrola ključ

Imate plan ishrane i treninga i pratite ga. Posvećeni ste, motivisani, uzbuđeni što vam ide da konačno izgledate fit, sexy i odišete samopouzdanjem. Odlično se kontrolišete, uredno odbijete kada vam kolege ponude slatkiše, a na slavi samo uzmete još jednu čašu kisele vode. U sebi vodite bitku konstantno ućutkujući glas koji viče “želim vruću lepinju, želim čokoladu, želim slaninicu.” 

Samokontrola vas je dovela do vašeg cilja. Ali ona ima svoje granice. Puno posla, jurite da stignete kući jer su majstori nešto prevideli u renoviranju kupatila, zaljubili ste se i više vam ništa nije važno, ili ste se prosto opustili dostigavši cilj. “Prijaće mi nešto slatko da me oraspoloži,” i sledeći trenutak shvatate da dovršavate poslednji red čokolade premotavajući u glavi današnji razgovor sa šefom…. 

A nije sve u samokontroli

Par meseci kasnije, eto vas ponovo u istoj tački, opet sa istom temom. Sada imate iskustvo kako ste uspeli i kako se posle toga sve srušilo čim ste prestali da strogo vodite računa. Teško vam je i da počnete, kada pomislite koliko ste se prošli put trudili i za koliko kratko vreme je sav vaš trud nestao.

Ne očajavajte. Ima ljudi koji su uspeli da se trajno promene. Mora da postoji neka fora u tome, slažete li se? Ima ljudi koji mogu da pojedu samo jednu kockicu čokolade iako cela tabla stoji na stolu, zar ne? Ako se i oni samo sjajno kontrolišu, do sada bi i oni popustili, zar ne? To je ljudski. 

Znači nije samo do samokontrole.
Zapravo, se njima ta čokolada ne jede toliko koliko i vama.
Zato i njima i nije napor da ne pojedu celu čokoladu.
Da li me pratite? Moguće je da i vi to postignete – da prestanete da se kontrolišete, nego da se jednostavno zasitite sa malo.

Ima nešto u svesti o sebi

To što sam vam obećala na početku – ako date sve od sebe, da ćete do sedmog puta sigurno uspeti – sad dolazi onaj zanimljiv deo. Ovo nije trenutak kada ću izvući neko magično naučno istraživanje kojim se dokazuje da je sedam magičan broj za pronalaženje mere u ishrani. Ne znam ni da li tako nešto posotoji, ali, ono što znam, jeste da je sedam dovoljno veliki broj puta da osvestite šta vas sve vuče tamo gde ne želite da idete.

I drugo što znam je moć kada zaista date sve od sebe. Kada radite svesno na onome što vam ne ide.
Pisala sam pre nekoliko godina o usmerenom vežbanju – svodi se na sledeće: koju god veštinu da savladavate, svesno obraćate pažnju da poboljšate delove koji vam ne idu.
Isto je i sa merom u čokoladi ili bilo kojoj drugoj aktivnosti.

Sada vam je verovatno jasnije šta sam tačno podrazumevala pod obećanjem da ćete uspeti posle najviše sedam puta ako se svesno potrudite. U nastvaku je neka vrsta mape tog puta. Prelaženje tog puta zahteva hrabrost suočavanja sa sobom. A to, znate i sami, nije uvek lako. Ponekad može zahtevati medicinsku ili stručnu terapeutsku podršku. Na sreću, većina vas to može samostalno.

Kako da osvestite sebe?

Ovde nećemo ići u apstraktne priče. Nego u konkretne i jednostavne stvari. Svest o sebi nije ništa drugo do primećivanje svog tela, osećaja i svojih emocija. Sada ćemo proći kroz priču o emocijama, a u sledećem pasusu o osećaju u telu.

Da li vam je poznat pojam emocionalno prejedanje?
Pretpostavljam da ste o tome čitali, a za slučaj da niste definiše se kao pokušaj da hranom nadoknadite neki emotivni deficit. U svetlu toga, primećujete li kada imate potrebu da gricnete nešto slatko? Da se “udavite u čokoladi”?
Kada to radite?
Kada ste nervozni?
Kada ne znate šta da radite?
Kada ste besni?
Kada vas mrzi da radite to što treba da radite?

Ovde sada priča o kockici čokolade prestaje da bude priča o hrani i postaje priča o osećanjima i načinima kako se sa njima nosite. Umirivanje jakih osećanja hranom ili zadovoljavanje nekih druih potreba hranom – npr za snom, hidriranjem, nešto vas boli, dosadno vam je, neudobno itd. Možda zaista i jeste gladni. To mogu biti i vaše navike, npr način na koji odugovlačite. A mogu biti i razna uverenja, osećaj da niste dovoljno dobri, da ne znate dovoljno, strah od greške, strah od odbacivanja. Sebe držite u krugu gde stalno rešavate jedan te isti problem ishrane i izgleda, trošeći energiju da popravite štetu koju sami sebi nanesete. Iako to zahteva dosta energija, moguće je da u ovom stanju istrajete jako dugo, čak i da tu ostanete.

Ako ste se ovde prepoznali, verujem da možete da napravite još jedan korak više. Onaj kojim ćete prekinuti tu klackalicu i tu energiju koju trošite na popravljanje usmeriti na svoju kreativnost i stvaralaštvo.

Šta da radite kada osvestite da “se to dešava”?

Možete da probate da se suzdržite od grickanja. Meni nije baš polazilo za rukom.
Naš mozak ne reaguje baš najbolje na ne-akciju. Dakle slaba vajda od shvatanja šta radite u trenutku i pomisli “nemoj to da radiš”.
Stvar sa navikama je u pomeranju fokusa.
Na šta možete pomeriti fokus? Da popijete čašu vode? Duboko udahnete? Ustanete od radnog stola i prošetate.
Ovo može pomoći, a šta ćete kada vas kolači molećivo gledaju sa slavskog stola?
E tu možete da se fokusirate i na sebe same.

Da li imate osećaj za svoje telo i njegovu meru?

Da vas pitam nešto?

• Šta osećate kada slistite čokoladu dok si rekao piksla?
• Da li ste sasvim srećni?
• Želite li još?
• Da li vas grize savest?
• Da li ste ljuti na sebe što ste ponovo popustili?
• Niste stvarno uživali u punom ukusu čokolade dok ste jeli, zar ne?
• Da li se osećate lepo?
• Jel vam teško u želudcu?
• Da li ste naduveni?
• Da li vam ta akcija poremeti probavu pa tek sutra žalite zbog odluke?
• Da li vam je muka?
• Zavrtelo vam se u glavi?
• Da li je taj osećaj prijatan?

Ovde je taj drugi deo svesti – svest o osećaju u telu. Ovo nije ništa teško – možete sami da obratite pažnju na vaš želudac i stomak. Na ukus u vašim ustima. Na to kako žvaćete. Nije to filozofija to je vaše telo i vaši osećaji. Vaše je da budete budni da ih primetite u pravom trenutku.

Zašto je ovo važno?
Dok čokolada nestaje, vi kao da niste sasvim prisutni u tome. Nego su vam misli u nečemu drugom, nečemu od čega želite da pobegnete, a potpuno ste zaronjeni u to, dok vam je ponašanje na autopilotu. Smisao svih ovih pitanja i osvešćivanja je da:

1. Spojite neumerenost sa lošim osećajem u telu.
2. Počnete da pratite telo kada se nađete u iskušenju zvanom cela čokolada.

Time postižete da kada se približite vašoj stvarnoj granici uživanja u slatkišu vaše telo će reagovati, a vi ćete biti u stanju da ga čujete na vreme. Drugo, ideja o posezanjem za još jednim komadićem izazvaće u vašim mislima, a samim tim i u telu loš osećaj kada preterate. Iiiii to je trenutak kada ste stali na svojoj pravoj meri 🙂 Možda je to jedna kockica čokolade. Možda dve. Važno je da to jeste mera vašeg zadovoljstva bez preterivanja.

Kakve ovo veze ima sa organizacijom vremena

Dobro organizovano vreme za mene znači život po meri – vašoj meri. Za to je potrebno adekvatno znanje koje će vam omogućiti da se popnete na stepenicu više. A potrebno je i da razvijete osećaj za sebe, upoznate sebe, osetite svoje prave želje, težnje nadanja. 

Radionica stiže uskoro 🙂 Znam, odavno obećavam i radim na tome, molim vas za još malo strpljenja. Tražila sam svoju meru i osećaj da je to to. Ko već nije prijavljen na mejling listu, može to učiniti sada:

Do sledećeg čitanja,
Minja

P.S. Najteže mi je bilo da nađem sliku za tekst, a da ne pojedem ništa slatko 😀