Sindrom varalice – direktna komunikacija (deo V)

Početak serijala tekstova o sindromu varalice možete pronaći ovde.

Dobro došli u peti tekst o prevazilaženju sindroma varalice, tekst o direktnoj komunikaciji.

Čemu uopšte direktna komunikacija?

Kažite kako se osećate i šta zaista mislite. Onako kako jeste. Nema drugog načina za uspostavjanje prave bliskosti i realnih odnosa. Ne možete osetiti iskrenu i duboku bliskost ako i sebe ne otkrijete. Inače će uvek postojati taj nevidljivi zid vaših neizgovorenih misli i osećanja koji stoji između vas i osobe sa kojom želite da budete bliski. I taj čuveni osećaj da niste pravi, da niste realni, već da ima nešto što krijete čini da se osećate kao prevarant. Jer zaboga ima nešto što ne govorite! 

Kada počnete da govorite ono što zaista mislite i osećate vaša okolina će vas bolje razumeti. Odjednom nećete imati potrebu za posebnim ljudima koji vas razumeju – svi će vas razumeti kada naučite da se izrazite. Oni koji vas ne razumeju postaće veoma retki i to će biti do njih, a ne do vas. 

Hrabri ste ako ste direktni

Ono što će se takođe desiti kada počnete da izražavate svoja mišljenja i emocije jeste da će ljudi početi da vam odgovaraju na drugačiji način. Sa nekima se možda još više zbližite. Sa nekima se možda posvađate i pomirite. Ono što je sigurno je da će vam dati i drugačiju percepciju od one koji imate o sebi. Mnogo ćete naučiti. 

I za to je potrebna hrabrost, uverenje da ste suštinski u redu, da su vaša osećanja u redu i da su vredna da se za njih zauzmete (o čemu sam pisala u prethodnim tekstovima), te vas kritike drugih neće poništiti. Naprotiv bićete u stanju da se zauzmete za sebe bez obzira šta drugi misle, ili da uvidite da ste pogrešili, izvinite se i naučite lekciju. U oba slučaja, vi ste na dobitku, jedan korak bliže pravim odnosima.

Direktna komunikacija nije isto što i agresivna komunikacija 

Ima ljudi koji svoju impulsivnost i agresiju podvode pod “ja sam direktan, uvek kažem to što mislim, takav sam.” Ako imate loša iskustva sa nekim ko komunicira na ovaj način, to je još jedan razlog više zašto bežite od direktnog izražavanja – ne želite da vi budete takvi. I tu je važno da znate da nije problem u izražavanju sopstvenih osećanja i mišljenja, nego u načinu. To je ono što čini razliku između agresivne i asertivne komunikacije. Preuzela sam definicije ova dva tipa komunikacije sa sajta klinike “Laza Lazarević” autorke spec.med psihologije Maja Ćurčić:

“Agresivnost podrazumeva izražavanje želja, potreba i osećanja, te borbu za svoja prava po svaku cenu, ne vodeći računa o drugima, često na štetu drugih. Agresivno ponašanje se dovodi u vezu sa impulsivnošću i ugrožavanjem prava drugih ljudi. Za posledicu najčešće ima osećaj poniženosti, povređenosti, ogorčenost i ljutnju kod druge osobe, često izazivajuću i agresiju.”

“Asertivna komunikacija podrazumeva: jasno iznošenje sopstvenog mišljenja i osećanja, zastupanje sopstvenih interesa bez ugrožavanja tuđih, konstruktivnost u rešavanju problema ili konflikta (ne okrivljujete i ne vređate druge, predlažete rešenja). Asertivnost je dakle povezana sa adekvatnim socijalnim ponašanjem u različitim situacijama, u smislu izražavanja socijalno prihvatljivog ponašanja bez straha i ljutnje (bez očekivanja da će uvek biti po našem). Drugim rečima, smatra se aspektom socijalne i emocionalne inteligencije.”

Bes može biti konstruktivan

Bes je jedna od osnovnih emocija i direktnost podrazumeva i njegovo izražavanje. Problem je što obično ima negativnu konotaciju. Međutim, u pojedinim situacijama i sa pojedinim ljudima, može biti i te kako konstruktivan. Naročito ako vas uzimaju zdravo za gotovo. “Izrazite bes, jasno, direktno i sa poštovanjem.” Zdrav bes ima sledeće karakteristike:

• logičan i objektivan
• izražen samo rečima, bez agresivnog ponašanja
• usmeren je na trenutno aktuelan problem ili ponašanje
• sa poštovanjem – bez vređanja i omalovažavanja

[Preuzeto iz Recovering from Emotionally Immature Parents, Lindsey C. Gibson]

Postavljanje granica

Ceo skup osobina (doživljaj sebe kao nekoga ko je u redu, prihvatanje i vrednovanje sebe i svojih osećanja) zajedno sa sposobnošću da direktno komunicirate omogućiće vam da prestanete da se osećate kao varalica, već kao prava realna osoba. Sledeći i poslednji tekst biće o priznavanju i vrednovanju sopstvenih interesovanja i želja.

Ako ne želite da propustite nastavke tekstova, kao i za mesečne teme, prijavite se na mejling listu: 

Do sledećeg čitanja,
Minja