Sindrom varalice – vaša interesovanja i želje su vredni i validni (deo VI)

U jednom od prethodnih tekstova pisala sam o vrednovanju onoga što ste uradili bez obzira što je to možda bilo da biste sebi ili drugima nešto dokazali. Takođe, da od sada možete da odlučite da stvari radite zbog njih samih. Baš na tom mestu dolazi ova današnja tema. Koliko se lako posvetite onome što vam je prirodno zanimljivo, onome što stvarno volite? Još kada je to nešto što vam dobro ide? Lako zar ne? Srećni ste dok to radite, ni ne padne vam na pamet šta će ko o tome da misli.

Ali vi ne radite to.
To su neke neracionalne stvari.
Rekli bi ljudi da niste ozbiljni?
Da ste detinjasti, blesavi?
Od toga ne može da se živi?
“To? Ma gde je to za tebe, ti si smotana.”
“Da li si normalna, upropastićeš se.”
“Ma šta ti pada na pamet!”
“Samo gubiš vreme na gluposti.”

Da li vam zvuči poznato? Vaše ideje i želje, od malih nogu, dočekivane su sa ismevanjem, odbacivanjem, prezirom, nipodaštavanjem ili čak užasavanjem. To vas je naučilo da ono što zaista želite nije za vas, da vas čini lošima. Da treba od toga da odustanete. Da nećete uspeti. Shvatili ste još odavno da je ono što drugi vrednuju, za šta mislite da ćete dobiti potvrdu i pohvalu, prava stvar. Matematika je tu čista – odustanete od onoga što ionako niko ne podržava, a posvetite se onome što vaši roditelji cene – dva plusa. 

Treba li još nešto dodati u formulu?

Ne bi bilo zanimljivo da je tako jednostavno.
Nedostaje vam još dva minusa u ovoj formuli.
Odricanje od stvari za kojima žudite, malo po malo, krade vam život, energiju, radost.

Posvećivanje stvarima zarad prihvatanja okoline (a nekada je predstavnik te okoline jedan glas u vašoj glavi), hrani u vama osećaj da ste prevaranti, uljezi, foliranti. Samo čekate da vas neko provali. Ovo je već bila tema jednog od prethodnih tekstova.
Sada ćemo se fokusirati na interesovanja i želje. 

Zašto je važno da radite ono što vas zaista interesuje?

Baveći se onime što vas zaista interesuje, osetićete se stvarnijim, življim. To radite jer to volite, samo zbog sebe. Lepše ćete se osećati sa sobom, a to će se vremenom preliti i na vaš posao i odnose. Ovo nije samo pitanje ispunjenosti, zadovoljstva i sreće. Ovo je pitanje i vašeg fizičkog i mentalnog zdravlja.

Kad ste bolji sebi – bolji ste drugima.

Radeći ono što želite, ne tražite opravdanje i smisao toga što radite – vi prosto stvarate. Što je više takvih iskustava u vašem životu – manje vremena se opterećujete mislima, preispitivanjem, krivicom, lošim osećajima, a više, prosto, živite.

Šta ako ne znate šta je to što stvarno želite?

Razumem vas. Znam taj osećaj. Teško je i strašno mesto.
Pogotovo u ovom svetu gde su svi nešto super-zagrejani, pucaju od elana i entuzijazma. Uopšte nije cool nemati svoju strast.
Samo se još gore osećate, kao još veći prevarant.

Zapravo ste vi ti koji su hrabri i iskreni kada priznate da ne znate, da nemate motivaciju. 
To što ne znate, otvara vam prostor za eksperimentisanje i istraživanje. Više o tome sam pisala ovde. 
Sve je to u redu. Niko nije ni super motivisan ni oduševljen svojim poslom 24/7. To je prirodno i normalno. Kada to znate znači da ste iskreni sa sobom, a ne prevarant koji otaljava posao.

Ne morate menjati život da biste uradili nešto za sebe

Odluka da se nečemu posvetite je vaša stvar. To ne mora da bude revolucionarna promena u životu. Može biti samo jedna aktivnost koja je za vašu dušu. 
Ne mora da ima smisla.
Ne mora da bude korisna.
Nije svrha da postnete novi teniski šampion.
Niti novi Pikaso (mada, nikad se ne zna :D)
Bitno je da imate želju. Da pali varnicu u vama. 

Nemojte se čak, opterećivati da li je nešto vaše, autentično.
Videćete kada krenete sa tim.
Kakav je osećaj? Da li vam ide? Da li žudite da naučite još?

Neće se niko potruditi umesto vas, a i da hoće – ne može

Da li neko treba da zna koje su to vaše želje bile? Šta vas zaista interesuje ako ste o tome odavno prestali da pričate? Ko onda može da potraži gde su vam najbliži časovi plesa, mačevanja, grnčarije? Kako da dođete na Kineski zid? Plivate sa delfinima? Uzmete reket u ruke? Pokušate da naslikate nešto? Napišete pesmu? Šta vam za to treba? Imate li vremena kada ćete time da se bavite?

Neće vas niko povući za rukav i reći – evo, tu je!

Osećaj podržanosti

Na putu ostvarenja svojih želja i interesovanja, važno je da osvestite unutršanji osećaj podržanosti. Vašu sposobnost da krenete u realizaciju sopstvenih zamisli.
Da odbranite ono što želite.
Da verujete da možete.
Da ne odustanete unapred (jer “neće uspeti”).
Da ne odustanete na prvoj prepreci.
Treba vam malo hrabrosti, malo da ne slušate sve svoje i tuđe obeshrabrujuće glasove.
I to je mnogo bitno kada zagrizete to svoje čime se bavite.
Makar da probate.
Dok sami sebe ne podržite, može vam još 100 ljudi govoriti “možeš ti to” – nećete im verovati.

Kockice će se složiti – pre ili kasnije

Vaše obrazovanje možda i nije u skladu sa vašim interesovanjima. Možda imate više interesovanja koja ne znate kako da pomirite. To je potpuno prirodna pojava za pametne i radoznale ljude. Iskoristite svoje potencijale najbolje što možete. Pri tome imajte jedno na umu: ne morate biti sve što možete biti. Jednostavno, vreme je ograničeno, a sposobnost da se odlučite znači da ste zrela osoba. 

Za kraj

Cilj ovih šest tekstova bio je fokusiranje na navike, osećaje i osobine koji su neophodni da bi se osećali kao realna, autentična, stvarna osoba, a ne uljez, prevarant, varalica. Nadam se da sam u tome i uspela.

U okviru radionice organizacije vremena koju pripremam – “moje vreme moj život” – jednim delom bavićemo se i temama kojih sam se dotakla. Često, neka uverenja, strahovi ili nedostatak samopouzdanja rezultuju simptomima da nemate vremena ili da ne znate da se organizujete. Zato smatram da je veoma važno prepoznati takva ponašanja i imati i kompletne alate za akciju, koje uzimaju u obzir sve važne elemente vašeg života – da se organizujete, da pronađete svoje prave ciljeve i vratite se tome da zaista živite svoj život po svome.

Više informacija uskoro na mejling listi:

Do sledećeg čitanja,
Minja