Sindrom varalice – vaša osećanja su vredna kao i tuđa (deo IV)

osecanja su vredna

Početak serijala tekstova o sindromu varalice možete pronaći ovde.

Dobrodošli u četvrti tekst o prevazilaženju sindroma varalice. 

Da li vam zvuči poznato?

“Ne mogu da podnesem da plačeš, odmah sam i ja tužna.”
“Koji ti je đavo, vidiš da sam premorena!”
“Sram te bilo da besniš tu, vidiš šta sam sve žrtvovao zbog tebe, a ti mi tako vraćaš.”
“Umereću zbog tebe.” (kad vas nešto boli)
“Šta ćemo sada da radimo?! Kako je moglo to da ti se desi?!”
“Šta se tu smeješ, vidiš da imam problem sa računom za struju.”
I to izgovorena od strane roditelja prema vama. 

To je njihova nemogućnost da svoje emocije adekvatno obrade i onda ih preliju na vas. Možda mislite “to je strogo, oni nas vole i zato se tako ponašaju.” Ili čuveno “imaćeš i ti decu jednog dana pa ćeš videti.” Nije ovo pitanje ljubavi. Ovo je pitanje zrelosti i empatije prema vama, kao deci. Oni su ovde odrasli, oni za koje se pretpostavlja da imaju sposobnost da se nose sa svojim emocijama na zreo način i da obuhvate i vaše emocije.

Šta se desi umesto toga? 

Postavljaju sebe i svoje emocije u centar pažnje (“ne mogu da podnesem i odmah sam i ja tužna”) i prebacuju vama odgovornost za svoje emocije (tvoja tuga je uzrok moje tuge i patnje). Time skrenu pažnju sa onoga što se vama dešava, na sebe, svoje emocije i vaš odnos. A šta vi učite odatle? Da su vaša osećanja manje vredna nego osećanja drugih, i još gore, da čak mogu biti i opasna po druge. 

Premotajmo film i dvadeset godina kasnije, nalazite se u životu u kome podređujete svoje želje, potrebe, htenja poslu, kolegama, partneru, prijateljima (psu?).
Vi ste od onih ljudi koji se sjajno adaptira na novu okolinu.
Lako vam je da pokupite kulturu na novom poslu.
Sa vama se lako dogovriti. Niste od onih koji izvoljevaju i zatežu. Lakše vam je da pustite nego da se raspravljate, šta, kako i zašto. Zato vam je lakše da odmah popustite.

Jasno je, odmah shvatate situaciju, čitate ljude i njihove potrebe. Prepoznate tuđa osećanja i ne želite nikoga da povredite. Zato prećutite i kada vam nije sasvim pravo. Prihvatite i ono što vam nije po meri. “Nema veze.”

Šta ima loše u tome?

Vi takvi ste dobra stvar za vašu okolinu. Što bi se onda menjali? Niste dobri za sebe. 
Validno je da ne želite da povredite i razočarate druge ljude. Međutim, potiskivanje i prećutkivanje svojih stvarnih osećanja nije način. U trenutku to zaista deluje kao dobar potez, međutim, vremenom, svi vaši izbori su nekako podređeni drugima i okolnostima.

Osećate se skučeno i ograničeno. 
Čak i da živite u ogromnoj vili, tesno vam je u vašem životu. 
Sve je više nagomilanog nezadovoljstva.
Sve više osećate obavezu i bes prema ljudima kojima pravite emotivne ustupke.
Osećate se nateranim da nešto uradite.
I što je nagore od svega, sve to ostaje sabijeno negde u vama. 
I vi ste toga svesni i svesni da to nije ono što pokazujete spoljašnjem svetu.

Plašite se da kažete kako se zaista osećate

Mislite da je to što stvarno osećate mnogo ružno i da ste zapravo loša osoba. Ako ste od onih koji polude kada im kap prelije čašu, onda to i potvrdite. Upravo ovaj strah ide dobro ruku pod ruku sa idejama:

  • da ste u stvari prevarant i varalica, 
  • stalnim preispitivanjem da li ste u redu, 
  • da li su vaša osećanja uopšte u redu

i samim tim diskutujete sa sobom imate li prava da ih izrazite, naročito ako mislite da ćete na taj način povrediti druge. A sa druge strane, to što se krijete potkrepljuje vašu ideju da niste pravi.
Začarani krug.

Photo by Nickolas Nikolic on Unsplash

Ekspres lonac

Zamislite da ste ekspres lonac. A vaša osećanja kao pritisak u njemu. Ako je ventil otvoren, kada pritisak naraste, višak se otpusti i stvari se vraćaju u ravnotežu. Ako je ventil potpuno zatvoren, kada pritisak postane kritičan, aktivira se sigurnosni mehanizam koji izbije ceo ventil. Time spreči eksploziju, ali završite sa supom po celom šporetu, plafonu, podu. 
A ako ne iskoči ventil?
Pritisak deformiše sam lonac, možda stvarno i eksplodira. Šteta je trajna.

Razumevanje vrednosti sopstvenih osećanja

Dakle kad govorite i pravite izbore u odnosu na to kako se stvarno osećate, nećete doći do tačke da u sebi ključate i da osećate da ćete eksplodirati. Neće morati da radi sigurnosni ventil.
Nećete držati toliki naboj u sebi da vas deformiše. 
Ali to ne uradite u trenutku kada treba to da uradite.
Jer negde duboko u vama, postoji ideja da ćete svojim osećanjima nekoga povrediti i da je važnije kako se neko drugi oseća.
Da biste prešli preko toga, ovu ideju probajte da zamenite sledećim:

1. Niko ne može da pročita vaša osećanja

Pogotovo ako ste ih navikli da budete “sve je u redu, sve je super i sve može.” Neki možda mogu da pretpostave, predosete, ali ne mogu da znaju. Vaša osećanja su vaša odgovornost. Ne prebacujte obavezu drugima da vas uvažavaju i vrednuju, ako to sami ne uradite.

2. Vi samo pretpostavljate kako će drugi da reaguju

Videćete, nekada, kada konačno kažete koje su vaše emocije, da se ljudi uglavnom začude i da im bude žao što ranije nisu bili svesni kako se vi stvarno osećate
Neki možda i burno reaguju.
Neki se možda i naljute jer niste bili iskreni.
To je njihovo pravo.

Vrednovanje sopstvenih emocija i zauzimanje za sebe je preuzimanje odgovornosti za svoj život.

3. Svako je odgovoran za svoja osećanja

Kao što ste vi odgovorni za svoja osećanja, tako su i drugi odgovorni za svoja. Vi koji se bavite svojim emocijama, kako, zašto i odakle verujem da to veoma dobro znate (ako niste počnite, ali o tome neki drugi put). To dobro primenjujete na sebi, zašto onda mislite da to neće učiniti i drugi?

4. “Čuvanje” drugih je vrsta arogancije

Jedna od ideja iz detinjstva, koja nastaju kada roditelji deci prebacuju odgovornost za svoja osećanja, je da ćete svojim stvarnim osećanjima slomiti i ubiti svoje roditelje, što je za dete ekvivalent strahu od smrti. I onda, kao odrasli, vi nastavite da “čuvate” svoju okolinu od sebe. Zapravo, time se vi postavljate iznad drugih, kao neko ko mora da vodi računa o njima. Kao neko ko je zreliji, jači, izdržljiviji. Da li je to ono što želite u bliskim odnosima?

Put ka autentičnom izražavanju

Razumevanje i usvajanje ideje da su vaša osećanja u redu, važna i vredna je osnov za doživljaj sebe kao autentične i iskrene osobe, ali ono što je još važnije stvarene osobe koja vodi stvaran život. Koja nije prevarant, koja se ne krije. To bi bilo sve za danas, a u sledećem tekstu nastavljamo sa time kako da se direktno i asertivno izrazite i postavite lične granice. 

Ako ne želite da propustite nastavke tekstova, kao i za mesečne teme, prijavite se na mejling listu: 

The form you have selected does not exist.

Do sledećeg čitanja,
Minja

1 reply

Trackbacks & Pingbacks

  1. […] Vaša osećanja su vredna – podjednako kao i tuđa osećanja. […]

Comments are closed.