“Sindrom varalice ili sindrom uljeza (the impostor syndrome) je osećaj osobe da njeni uspesi nisu posledica njenih stvarnih kvaliteta, veština i znanja, već da su to postigli jer su radili napornije nego drugi, imali su sreće ili su nekako uspeli da odglume i prevare druge ljude. Fenomen je najpre primećen kod studentkinja, koje bez obzira na svoja postignuća, nisu uspevale da dožive sebe kao sposobne i talentovane. Svoje uspehe nisu pripisivale ličnom talentu, već spoljašnjim okolnostima (šarm, sposobnost da pročitaju i ispune tuđa očekivanja), a osećale su se kao uljezi i prevaranti. Hronično su se plašile da neće uspeti da održe svoj uspeh.” [Joe Langford, Pauline Rose Clance, The Impostor Phenomenon: Recent Research Findings Regarding Dynamics, Personality And Family Patterns And Their Implications For Treatment, 1993]

Adaptiraj se ili nestani

U prethodnom tekstu opisivala sam unutrašnju prazninu i nezadovoljstvo vašim životom, iako deluje kao da je u njemu sve baš kako treba. Suština je bila da uzrok nemogućnost vaših roditelja da odgovore empatijom na vaša emotivna stanja kada ste bili dete. Ta dinamika naučila vas je da odbacujete, doživljavate pogrešnim i preispitujete svoje osećaje, ideje, želje, svoje prethodne odluke i postupke. Takođe, da bi ste u takvom okruženju opstali, naučili ste da kako da se prilagodite, “kako da idete uz dlaku” da bi ste nešto ostvarili ili zavredili sigurnost, ljubav i poverenje. 

Veština adaptiranja, prilagođavanja i ispunjavanja tuđih očekivanja, kroz život vam zaista jeste donela neke benefite. Međutim, negde u dubini duše znali ste (a i sada znate) da to niste vi, baš onakvi kakvi jeste. Baš to čini da se osećate lažno. Zato svoj trud i rezultate sami sebi ne priznajete. Za razliku od drugih ljudi, koji su svesni kada i zašto se adaptiraju, vama je to modus operandi. Vaš problem je jer ne znate kako drugačije. Plašite se da ako se pokažete vi pravi koji jeste – izgubićete sve.

“Osnovni uzrok anksioznosti je osećaj krivice kada ne udovolje drugima i strah da će biti razotkriveni kao uljezi.” [Lindsay C. Gibson, Adult Children of Emotionally Immature Parents]

Ovo je unutrašnji osećaj, a ne nešto što radite

Vaši postupci su u redu, ali je motiv koja stoji iza njih (a koju samo vi znate) ono što vas ljulja. Zato nije stvar u tome da nešto uradite drugačije, nego i da se drugačije osećate i doživljavate sebe. To znači ojačavanje i izgradnju sledećih načina razmišljanja:

• Vi ste u redu – čak ako ste pravili greške.
• Vi vredite – uprkos nesavršenosti.
• Vaša osećanja su u redu – validna su, čak i ako mislite da ne bi trebalo tako da se osećate.
• Vaša osećanja su vredna – podjednako kao i tuđa osećanja.
• U redu je da budete direktni – imate pravo da se izrazite, iako se to možda nekim ljudima neće dopasti.
• Vaša interesovanja i želje su vredni i validni – iako se ne podudraju sa interesovanjima ljudi u vašoj okolini

Svaka od ovih tema zahteva posebnu pažnju. U ovom tekstu ću se posvetiti “vi ste u redu,” a u narednim tekstovima obradiću i ostale stavke.

Vi ste u redu – čak ako ste pravili greške

Nedostatak ovog osećaja je najjednostavnije objasniti na primeru posla:

• Imate potrebu da dokažete da ste u pravu. 
• Ako dođe do problema, opravdavate se da niste vi krivi i da niste pogrešili.
• Niste sasvim sigurni da ste posao dobro uradili dok ne dobijete potvrdu od drugih
• Kada niste sigurni šta treba da uradite, pod velikim ste stresom. 

Nije stvar u tome da li ovo zapravo radite, već da imate veliku potrebu za tim.

Greška ugrožava vaše pravo na postojanje

Šta se ovde dešava? Kada potencijalno niste u pravu, pogrešili ste ili kada niste 100% sigurni šta se od vas očekuje da treba da uradite, to je trenutak najvećeg stresa za vas koji imate sindrom varalice. Tada ćete biti izloženi da u vas upru prstom i kažu da nemate pojma šta radite, razotkriće da vas, misliće da ste ih prevarili i izdali i odbaciće vas. A vi ćete sebe proganjati mislima “trebalo je bolje da razmislim,” “trebalo je da predvidim šta će se desiti,” ili razmišljate da je to preveliki zalogaj za vas i da još niste spremni. 

I tako dolazite u smak sveta koji ste sami sebi iscenirali.

Zato vam je toliko važno da ne pogrešite – jer svaku grešku doživljavate kao presudu i da zbog toga zaslužujte da budete na stubu srama.

A nije tako.
Svi prave greške.
To je sastavni deo života.
Ne znači da niste u redu, kao biće, ako ste pogrešili.
U redu ste i kada pogrešite.
I kada se okrenete za sobom i pogledate i vaši izbori, čak i oni koji su pogrešni, vode vas na jednu ili drugu stranu.
Uradili ste nešto, nešto ste iz toga dobili, nešto izgubili.
Da ste uradili nešto drugo, opet bi jedno imali, ali ne bi imali nešto drugo.

I još neke narodne mudrosti i opšte istine
Niste u školi pa da naučite za kontrolni celo gradivo i dobijete peticu. 
Nemate čarobnu kuglu.
A naknadna pamet je uvek najbolja. 

Vi ste suštinski isti kao i svi drugi ljudi. [Nebojša jovanović, Aleksandar Kontić, Renata Senić, Sandra Jovanović, Sposobnost za ljubav i rad]

I u redu ste.

A rešenje?

Postoji jedna stvar koja nije sasvim tačna u prethodnom filmu – deo o upiranju prsta i prozivke da nemate pojma. O tome stabilne ličnosti ne razmišljaju, jer znaju da su uradile sve što je u njihovoj moći da stvari ispadnu onako kako treba.

Znam da ste i vi.
Znam da jeste kompetentni za taj posao i znam da ste uradili najbolje što možete.
I vaše kolege i nadređeni znaće isto to.
Ako neko jedva čeka vašu grešku, do njega je, ne do vas – vaše je da znate da je to u redu.
Preuzeli ste rizik, preduzeli akciju – to je za svako poštovanje.

Ali vi niste u stanju da to tako vidite, jer znate da ste jedan deo energije utrošili na sopstveno preispitivanje i ličnu validaciju umesto na sam posao.
A istina je da neko taj posao treba da radi i da su okolnosti često veoma kompleksne. Taj drugi bi možda bolje znao šta da uradi u konkretnoj situaciji, ali zato vrlo verovatno ne bi u nekoj drugoj. Idealni uslovi u realnim poslovnim okolnostima retki. 
Zato verujte da odluke koje donosite na osnovu informacija i iskustva koje imate – u redu su.

Preusmerite fokus sa sebe na ono što radite

Sledeći put kada vas spopadnu misli o tome šta je već trebalo da znate ili budete samo preusmerite fokus na ono što radite.

• Šta vam je potrebno da saznate?
• Šta je sledeći korak koji treba da uradite da bi napravili pomak?
• Šta još treba da uradite da bi posao bio kvalitetno obavljen?

Možete da probate da sebe ostavite na miru i bez preispitivanja na recimo nedelju dana.
Iznenadićete se rezultatima.

• Neće biti više tog osećaja da ste sami sebi najgori sudija.
• Imaćete više energije da se fokusirate na ono što radite.
• Radićete lepše, lakše i kvalitetnije.
• Rezultati će biti bolji.
• Osetićete pravo postignuće – da ste to zaista vi uradili, a ne da ste prevara.

Probajte, ne košta vas ništa. I naravno javite utiske.

U nastavku o samovrednovanju

Sledeći tekst biće o samovrednovanju uprkos nesavršenosti i na koji način vam to može promeniti život, odnose sa sobom i ljudima.

Ako ne želite da propustite nastavke tekstova, kao i za mesečne teme, prijavite se na mejling listu ovde. Šaljem jedan mejl mesečno, svakog desetog u mesecu, sa tekstom sličnom ovom, a na neku od tema organizacije, samovrednovanja, navika… Ako vam ipak ne bude zanimljivo uvek možete da se odjavite. Važno je samo da obratite pažnju na vaše Promotions sanduče, mejlovi često dospeju tamo.

Do sledećeg čitanja,
Minja

Napomena: nisam kvalifikovana za pružanje stručne psihološke pomoći, inženjer sam elektrotehnike koji se godinama bavi proučavanjem emocija, misli, uverenja, načina razmišljanja, i pišem na osnovu svojih iskustava, zapažanja i literature sa kojom sam upoznata.